ДИЖИМО ШКОЛЕ!

 

Дижите школе,

Деца вас моле!

Јер има л’ гора срама и стида

Нег’ своме чеду не дати вида!

Јер ево светлост свету се спрема,

А ваш да пород очију нема!

 

Дижите школе,

Деца вас моле!

Посејте њиву будућих дана,

Радите на њој са свију страна;

Не жал’те труда – сећајте с’ плода

Ил’ нисте синци српскога рода!

Рани нам треба брзога лека, –

Отвор’те извор сретаија века!

 

Дижите школе,

Деца вас моле!

Јер брза река поред нас тече,

А ми на брегу наше несреће;

Ко има свести, отуд се клони;

Окати виде, брег нас се рони.

Градимо брода, нема се часа,

Сутра смо жртва бурних таласа.

 

Дижите школе,

Деца вас моле!

Ил’ нека зине то наше гробље;

А народ наш ће остати робље,

Слепо ће поћи у тај свет бели,

И молит’ мрве да му се удели,

А кад се нашег немара сети,

Само ће знати неоце клети.

 

Дижите школе,

Деца вас моле!

„Скини ми, бабо, с чела облаке;

Не дај ме, бабо, у просијаке!

Не штеди, бабо, рад добра мога,

Смилуј се, бабо, тако ти Бога!

Јер биће дана, ал’ неће цпехе,

И биће људи, ал’ Срба неће;

Помози, бабо, помоћ’ ћу и ја,

Да српско име јоште просија!“

Дижите школе,

Деца вас моле!