 |
 |
Војислав Илић
Љубичица
Међ густом травом, скривена од целог света,
Мирно и тихо љубица цвета плава,
И лепо лисје нежног и бајног цвета
Стрњика крије и густа, висока трава.
Нит поток тече туда, нит славуј песмице поје,
Природа дивља суморна крила шири;
А лепи цветак не свија лисје своје,
Већ диже стабло и цвета, и слатко мири.
Е, тако и ти разведри анђелско лице,
И буди срећна у дивљој и пустој страни –
Ко плави цвет питоме љубичице,
Стрпљењем својим што себе штити и брани!