Јован Јовановић Змај

КАД СЕ СЕТИМ

Кад се сетим, мила душо,

Руменила лица твога ,

Тад не пијем друга вина,

Него само црвенога.

Ал’ када ми на ум дођу,

Дођу твоје црне очи,

Онда крчмар ништ’ не ради,

Само црно вино точи.

А ја пијем, певам, плачем,

Од жалости, од милина,

Па кад пођем, ја посрнем,

Од љубави – и од вина.

Ал’ с прозора твоја мајка

Гледа, па се осмехива,

–„Не смејте се, драга госпо,

Том је ваша ћерка крива!“

 

home fotografije salon automobila prepress poezija beograd linkovi