Rabindrant Tagore
Ko si ti, čitaoče, koji ćeš posle jednoga
stoleća čitati pesme moje?
Ne mogu ti poslati nijedan cvet od ovog
proletnjeg bogatstva, nijednu traku zlata sa
ovih oblaka gore.
Otvori vrata svoja i gledaj u daljinu.
U svom cvetnom vrtu skupljaj mirisne spomene
na minulo cveće pre stotinu leta.
U radosti svoga srca da osetiš živu radost
koja je pevala jednog proletnjeg jutra–šaljući
svoj veseli glas preko stotinu leta.
 |
 |